Naočare za decu

Činjenica da dete mora nositi očno pomagalo tj. naočare, može da izazove ne samo revolt i averziju kod roditelja već i kod dece. Da se to ne bi desilo, roditelji treba normalno da prihvate tu činjenicu, jer sa to ne raspoloženje odražava automatski i na decu. Ovo je veoma bitan psihološki faktor, kao što je bitno i to da roditelji moraju uložiti maksimum truda, naročito kod male dece do dve godine kada ona teško sarađuju, da im na suptilan, miran i sasvim normalan način kroz igru polako stavljaju naočare na glavu i na taj način im pomognu da što prirodnije prihvate tu obavezu.

Deca mogu iz više razloga da nose naočare, a jedan od najčešćih se odnosi na razrokost ili strabizam. Osim toga mogu biti i ostale urođene anomalije oka, kao što su miopija (kratkovidost) itd. U svakom slučaju saradnja roditelja sa očnim lekarom (oftamologom) i detetom mora biti krajnje odgovorna i sinhronizovana. Redovno nošenje naočara, redovne kontrole i primenjivanje datih saveta od strane lekara, su neophodne da bi se postigao krajnji cilj, a to je da dete kada izađe iz puberteta i doba adolescencije, prestane da nosi naočare. Kod razrokosti, deca često dobijaju nešto veću dioptriju da bi se pokrenuo očni mišić koji je lenji i slabije reaguje. Kao i kod svih naočare, a naročito u ovakvim slučajevima ispravljanja vida kod dece, veoma je važno da razmak zenica u skladu sa indikovanom dioptrijom, bude u milimetar centriran.

Kada birate dioptrijski okvir za dete, od okvira ponuđenih od strane optičara, obavezno prvi izbor prepustite detetu. U većini slučajeva nemojte ni najmanje potcenjivati detetov izbor, bez obzira što je ono malo, verujte da će nositi samo onaj okvir koji ono svesno ili podsvesno odabere. Ovo naravno nije pravilo, ali se kroz dosadašnju praksu pokazalo gotovo kao nepisano pravilo. Kada ste odabrali okvir, optičar vam daje sugestiju da li je taj ram adekvatan za fizionomiju lica deteta, kao i da li odgovara za prepisanu dioptriju. U ovakvim situacijama uvek poslušajte savet optičara. Ono što roditelji mogu vizuelno da zapaze  i treba da znaju je da svaki okvir mora imati dovoljno širok most na svom središnjem delu, kako bi se detetu pravilno i pojednako naslanjao sa svake strane nosa. To je veoma važno jer najveća težina naočara pada na nos i kao što je rečeno iznosi 75% od ukupne težine naočara. Ako to nije slučaj, detetu će naočare spadati, žuljati ga na nosu i iza uha. Krilca okvira moraju tačno pratiti oblik ušne školjke. Kod veoma male dece treba uzimati one okvire koji imaju fleksi, po mogućstvu gumirana fleksi krilca koja su najelastičnija i savijena celom dužinom prateći oblik ušne školjke. Osim ovih, dobri su i okviri sa kvalitetnim čvrstim fleksi krilcima odgovarajuće dužine, što znači da ne smeju biti ni suviše dugačka ni kratka, kako bi mogla lako da se saviju prema ušnoj školjci jer, zbog svoje čvrstine i nedostatka elastičnosti materijala od koga su izrađena, mogu da stvore rane iza uha i utiču na nelagodno nošenje naočare. Ukoliko primetite da dete odbacuje naočare iz bilo kog razloga, pozabavite se odgovorno tim problemom, jer ono ima razloga za to. Osim pomenutih mogućnosti, kada nošenje naočara detetu može da bude neprijatno, dete će vam takođe dati do znanja svojim ponašanjem, da mu naočare i te kako prijaju i odgovaraju. Bez obzira što ćete na početku imati problema sa detetom da se navikne da ih nosi, ono će čim bude počelo da ih koristi, osetiti koliko se sigurnije kreće u prostoru i bolje vidi oko sebe. U takvim situacijama, htelo ono ili ne, taj osećaj sigurnosti neće hteti da remeti time što će skidati naočare ili pokazivati eventalnu averziju prema nošenju naočara. Treba imati u vidu i taj podatak, kada su naočare za decu u pitanju, da se deci ne preporučuje nošenje sunčanih naočara, a naročito  ne onih koje nisu kupljene u za to specijalizovanim optičarskim radnjama. Osim ovih, čak se ne preporučuju ni fotosezibilna stakla koja su inače najzdravija i najbolja za oči, jedino ako nije slučaj da su zbog nekih bolesti oka (npr. konjuktivitis, širenje zenica, posle operacije katarakte), indikovane od strane očnog lekara oftamologa. Kada su dioptrijska stakla u pitanju u svakom slučaju se treba odlučiti za plastična CR-39 što zbog svoje lakoće, što zbog sigurnosti da detetu neće usled nekog mehaničkog oštećenja ili udarca, povrediti oko. Odabir vrste plastičnih dioptrijskih stakala prepustite uvek optičaru koji će vam prema prepisanoj dioptriji preporučiti ono što je najbolje i najpraktičnije za odgovarajući okvir i vrstu dioptrije.

Naočare za blizinu

Posle četrdesete godine života, kada počinje da slabi akomodaciona sposobnost sočiva kod čoveka i oko polako počinje da gubi svoju elastičnost, prirodan tok stvari je da osećamo potrebu za nošenjem naočara za blizinu. Korekciona sočiva ugrađena u njih će nam nadomestiti slabu akomodaciju (prilagođavanje) i na taj način ćemo opet dobro i oštro videti na blizinu. Udaljenost na kojoj se vrši ispitivanje (refrakcija) vida iznosi od 25 do 33 cm. Sve što je veća udaljenost npr. do 80 cm ili jednog metra, smatra se da je srednja udaljenost, pa se kao takve, naočare i prepisuju. One su potrebne svima onima čija je priroda posla takva da im je pogled usmeren dalje od predviđenih 33 cm. Npr. rad na kompjuteru, krojači, trgovci, obućari, prosvetni radnici, hirurzi itd. Kada su naočare za blizinu u pitanju, potrebno je uz dobro određenu dioptriju izabrati i adekvatan dioptrijski okvir. Za ove potrebe najpraktičniji su franklin okviri, uzani sa nešto širim mostom. One se uglavnom nose na pola nosa, što predstavlja pravu uštedu vida. Naime, sa takvim ramom možete čitati na blizinu i kod komunikacije sa drugim licem gledati dotičnu osobu preko njih. Ukoliko biste usmerili pogled ka daljini kroz takve naočare i samim  tim prešli predviđenu granicu od 33 cm, dešavalo bi vam se da predmeti u koje gledate budu izobličeni, a posle izvesnog vremena bi došlo i do glavobolje. Osim toga, kako se na taj način vid rapidno šteti i dioptrija raste, morali biste menjati naočare za blizu češće nego što je uobičajeno. Osim ovakve vrste okvira, možete izabrati i one sa većim vidnim poljem, ali pod uslovom da budu prilagođeni vašoj fizionomiji. To je važno ne samo iz estetskih razloga već i zbog centriranja sočiva po izmerenom razmaku zenica. Kao i sve naočare tako i ove za blizinu moramo skidati sa dve ruke. Metalni okviri su u prednosti u odnosu na plastične jer imaju papučice koje stabilnije drže okvir na nosu, dok su plastične sklone češćem popuštanju, a samim tim i spadanju sa nosa (naročito usled znoja). Naočare za blizinu se češće menjaju od onih za daljinu. Jačina staračkih naočara povećava se svakih 5 godina za +0,75 Dsph, sve do 65-70 godine kada korekcija od +4,00 Dsph ostaje do kraja života. Ispitivanje vida tj. refrakcija može da se vrši i od jede i po do dve godine, što zavisi od subjektivnog osećaja i potrebe za boljim vidom kao i od dobro urađene refrakcije. Ukoliko primetite da ne možete jasno pročitati slova na udaljenosti od 33 cm, već morate da ih udaljite od sebe, to znači da se oseća potreba za novom dioptrijom. Najbolje je odmah ispitati vid, jer se prolongiranjem ne dobija ništa osim još veće dioptrije. Stariji ljudi posle 60-te godine života treba mnogo češće da ispituju vid i vrše oftamološke preglede. Za naočare za blizinu najpraktičnije je odlučiti se za plastična CR-39 stakla, zbog svoje lakoće i udobnog nošenja. S obzirom da su sočiva za blizu po pravilu duplo veće dioptrije, nego za daljinu, pa samim tim i duplo teža, onda je sasvim jasno što se preporučuju plastična stakla.

Naočare za blizinu koristite isključivo na udaljenosti od 33 cm. Za svaki rad i pogled dalji od ove udaljenosti, skinite naočare za blizu i stavite one za srednju udaljenost, ukoliko ih nemate, onda za daljinu. Bez obzira što one neće predstavljati idealno rešenje za udaljenost od jednog metra ili dva, u svakom slučaju manje će vam ili uopšte neće smetati i ugrožavati vid, kao što bi to bio slučaj sa prethodnim za blizinu. Ukoliko imate potrebu za nošenjem naočara za daljinu i blizinu, a nemate bifokalne naočare, najbolje vam je rešenje da se odučite za takozvane franklin okvire, namenjene isključivo za rad i čitanje na blizinu, jer se nose na pola nosa i omogućavaju neometan vid preko njih. To predstavlja pravu uštedu vida, jer vam se dioptrija neće naglo povećati, kao kada bi ste gledali kroz veći okular na naočarima u smeru na daljinu. Ukoliko vam je priroda posla takva da ipak morate imati veliko vidno polje i za blizinu, u tom slučaju se strogo pridržavajte pomenutog pravila od 33 cm. Okvire birajte strogo prema fizionomiji lica, boji tena, trenutne boje kose i vrsti posla. Odabrani ram bi trebalo da ima fleksi krilca zbog čestog skidanja i stavljanja okvira na glavu, jer se tada okviri najčešće rašire i deformišu. Pravilo skidanja naočara sa dve ruke važi i za ovu vrstu naočara. Kada primetite da predmet u koji gledate na pomenutoj udaljenosti ne vidite oštro, to znači da je potrebno otići kod oftamologa i ispitati vid.